Nema ništa lepše od osećaja kada se probudiš skroz gola. Mirišeš još uvek na orgazme koje si doživela. Pored osobe koja još uvek spava čvrstim snom. Osećam njegove tople ruke na svojim butinama i čujem tiho, bezbrižno disanje. Nasmešim se, poljubim ga tek ispod oka sa jedne strane, ustajem i tražim koji sloj odeće mogu da obučem na sebe, a da se i dalje osećam ovako dobro, golo na suncu koje se pojavilo na terasi. 

Obožavam ove ogromne bele čiste zavese koje se vijore i od najnežnijeg povetarca. Da ne doživljavam ovaj trenutak, pomislila bih kakav kliše. A nije, ovo je moja realnost. 

Snimila sam njegovu belu košulju na fotelji bačenu još od sinoćnjeg ulaska u sobu. Jedva smo dočekali da izadjemo iz lifta do ulaznih vrata stana i … da skinemo sve jedno sa drugog. Jao, znaš onaj osećaj kada je sve zaljubljeno oko tebe samo zato što si ti zaljubljena i ne možeš a da ne vidiš svet kroz naočare boje lavande? Znaš taj osećaj? Kada ne možeš da dočekaš intimu, da sve skineš sa sebe i da se spojite što pre, jer si uzbudjena i nadražena još od prve čaše crvenog vina na večeri kada te je ispod stola dodirnuo. 
Taj osećaj volim više od svega. 

Uzimam belu košulju. Meni je taman oversized. Ah, tako volim da izgledam u četvrtak pre podne u Parizu sa njim. Dok ceo svet radi nešto svoje, moje je da postojim. Da samo postojim ovako zaljubljena, i da završim pisanje knjige koja se pretvorila u hodajuću senzualnost, probuđenu uz dodir ovog muškarca. Ali tu je i neka tiha neugodnost, jer su mi misli negde u etru, potpuno nezainteresovane za ovozemaljske događaje. 

Njega pokušavam da opisujem čitav jedan dan ali i dalje ne uspevam da dočaram njegovu energiju. Odustajem, za sada. 

Ulazim u mini kuhinju i palim kafe aparat. Volim mlečne kafe, ne znam jesam li vam to ikada rekla. Sasvim suprotno od njega. Njegove su kratke i gorke, moje duge i nežne. Nalazimo se na sredini, kako u kuhinji, tako i u krevetu. Ne, ne, lupam, to je laž. Kod nas nema sredine. Sve ili ne. 

Kliknula sam na kapućino. Na aparatu. Jednu zanimljivu stvar sam naučila u Milanu a to je Italijani ne vole da piju kapućino posle podne. Isključivo ujutru. Imaju razne rituale koji definišu deo dana ili godine. Ali, probudila sam se danas u Parizu. Francuze i francuske rituale nisam izučila, još.

Uzimam kafu. Izlazim na balkon. Nemam ni veš. Boli me dupe. Ionako nikog ne poznajem, osim njega. A pouzdano znam da on nema ništa protiv da budem gola. Još spava. 

Na balkonu je stolica u koju sam se zavalila.  Podižem stopala na ivicu ograde, kafa je sa moje leve strane. Pogled mi je taman onakav kakvim sam ga zamišljala – na stare francuske fasade. Neki ljudi zaista žive u ovim stanovima. Kakav luksuz. 

Zažmurila sam i zabacila glavu. Počinje moja mašta. Nisam je zvala, ali to se desi svaki put kada sam s njim. Kao na dugme, moja kreativnost se uključi i počne da me vozi svuda. Imam ogromnu potrebu da se dignem sa stolice i da uzmem ipad u ruke. Ne još.

Znate šta posebno volim kod njega, osim gotovo svega? 
Volim kako mu ne smeta da dok smo na kafi u srcu francuske prestonice, uzmem tastaturu i pišem. Znam da ga tim potezom ostavljam bez pažnje, no volim kako se on na situaciju odmah adaptira i počne da radi nešto svoje, gleda kroz ogromne prozore ili se posveti istraživanju jelovnika … Jasno mi pokazuje mi da je sve u redu, mislim da me posebno voli kada sam kreativna. Njega jako loži to što mene loži pisanje. Posebno ako pišem o njemu, a cela je knjiga o njemu. A tek kada poželi da me pročita malo … čita naglas dok su moja stopala u njegovim rukama. Bože, kakvog si mi ga samo poslao … hvala ti. 

Neću ustati po tastaturu, neću još. Častim sebe za sada samo maštom bez potrebe da je odmah prebacim na papir. Častim sebe da samo budem polugola na balkonu u Parizu, dok pijem kapućino, a on još uvek spava. Upijam sunce, moje je lice zahvalno na zracima. Obožavam sunce na svojoj koži. Ili svoju kožu dok je sunce obasjava. 
Volim ovaj osećaj.

Čujem ga kako se pokreće, budi se. 

“Mmmm, dobro jutro…” čujem ga bunovnog iz toplog kreveta. 
“Dobro jutro, ljubavi …” odgovaram mu sa balkona. 

“Šta radiš?”
“Budim se sa najlepšim pogledom u gradu” 
“Ustajem da skuvam kafu, hoćeš još jednu?” 
“Ne, ne. Tek sam ovu započela” odgovaram mu sa još uvek zabačenom glavom ka suncu i zatvorenim očima. 

“Ja ću sebi napraviti, pa se vraćam u krevet da te gledam. Znaš da ti pozivnica za penjanje na mene ne treba. Uvek si moja želja.” 

“Znam, ne treba ni tebi dopuštenje da dođeš do balkona. – odakle mi stiže ova hrabrost?

U vazduhu se i dalje oseća seks od sinoć ali i predoseća ovaj što se sprema. 

Ne znam da li sam vam pominjala ranije, no ja jako volim kada sam željena. Za mene je požuda jedna od najvećih afrodizijaka. Ikada igde. Kada sam bila sasvim mlada devojka otkrila sam da imam  neobičan dar, skroz random i bez želje da ga posedujem. Mogla sam da osetim kada me neko želi.  Bilo to ovlaš pogledom u prolazu ili potpuno skeniranje tela, moja bi se koža naježila i osećala bih najdivniju senzaciju. Moje celo telo je osećalo. To je nešto što mogu da osetim i dan danas. Kada prolazim pored muške osobe, znajte da ću znati ako me je poželeo. 

Neko vreme mi se to nije dešavalo, mislila sam da sam izgubila osećaj. Ali ne, nije bilo do toga, bilo je zbog toga što ja samu sebe nisam želela. I samu sebe i celu svoju auru sam pokrila, ma zakopala da ne postoji … te, naravno nisam ni osećala ni druge ljude, ni spoljašnju požudu od drugih ljudi. 

Danas je druga stvar. 

I sada, dok sedim na ovom balkonu, osećam kako mi se koža ježi, neko me skenira pogledom celu i … želi me. Polako otvaram oči. Zbog jakog sunca, stavljam dlan preko njih da napravim hlad kako bih mogla da ga vidim.

“Jesi budan? – pitam.

Jesam. I da, gledam te. I da, želim te. Samo sedi, pusti me malo da te uživam izdaleka, zanima me koliko mogu da izdržim dok te ne okrenem na tom balkonu. 

Na sekundu sam se prestravila. Bože, on je lud, valjda me ne bi pojebao na balkonu usred bela dana. Pomislih. I znam “pojebao” nije reč koja odgovara ovom setupu ali ispraviću kasnije.
A onda shvatim, da, lud je. I da, bi. 
Ahhh, da, dodala bih da sam ja još luđa. 
I da, ja bih u tome uživala. 
Sličan se sličnom uvek obraduje, zar ne? 

Čujem ga kako ustaje, a nije otišao da napravi kafu. Dolazi do mene, podiže me sa stolice i okreće ka sebi. Naslonio me je na ogradu balkona i u roku od dve sekunde – ah, već je u meni. Nije mu bilo nimalo teško da sklizne u mene, ja sam celo jutro kao orošena. Možda zato što sam u svojim mislima već pripremala ovu priču i bila napaljena na samu ideju o seksu sa njim. Možda sam bila spremna jer sam osećala njegovu seksualnu energiju po celom stanu, spavaćoj sobi, kako se širi preko balkona i odlazi ko zna gde. Možda i komšije u ovoj prelepoj zgradi imaju benefite od naše napaljenosti, ne znam da li to možemo ikada znati. 

Ulazi u mene čvrsto i jako sporo. Vrela sam i vlažna kao nikada do sada. Uzbudjuje me splet dogadjaja ali sam i uplašena sam u isto vreme. Moje lude želje se ostvaruju. Okrećem glavu na levu stranu i hvatam se desnom rukom za kosu. Ljubi me dok zatvaram oči da mogu da isključim čulo vida, kako bi sva moja svest mogla da ode u ovaj osećaj prodiranja od kog jedva mogu da udahnem vazduh kako želim i koliko snažno želim. 

Koliko njega samo nije briga da li nas možda neko posmatra. Možda ga i jeste briga, možda je odlučio da se poigra sa svojim strahovima. Nije važno, osećaj koji mi je pružio za dobro jutro je tu. Volim ga. Nema ništa lepše od dobrog seksa sa osobom koju voliš, koja te voli, i koja poznaje tvoje telo kao svoju omiljenu mapu. Sa osobom koja ume i želi da se igra sa tvojim telom onako kako ti oduvek sanjaš. Priželjkuješ. Ili još bolje rečeno, kako nisi ni znala da postoji. 

Ulazi sporo, pa ubrzava. Svi pokreti u meni umnožavaju stostruko osećaj užitka. Uzbudjen je beskrajno, više ne može da se obuzda. Niti želi. Svršio je brzo i snažno. Nije želeo da izadje iz mene, njegov intenzivan orgazam pokrenuo je moj. Ahhhh… Dok nas je “mala smrt” tresla zajedno, otvorio mi je oči i prelepo poljubio. Telom mi je prostrujao još jedan orgazam.
Ahhhh…

Pomerila sam se sa ograde balkona da bih sela na svoju stolicu, i zamolila ga da mi doda tastaturu.
Sada definitivno moram da svršim i na papir, ako me razumete. 

Dok sve u meni pulsira… emocije i senzacije koje u ovom trenutku osećam želim da prenesem na papir. Tako nastaje ova kolumna koju vam pišem.

Dodao mi je tastaturu i otišao da nam oboma napravi kapućino. Aha, i Francuzi piju ujutru kapućino. Dok je aparat radio svoje, kratko se istuširao hladnom vodom, a ja sam brzinom svetlosti stavljala misli na papir. Iz mene je još uvek kapala njegova tečnost, pada na pod balkona … Sve brže i brže kucala sam misli koje su se slivale iz mene poput vodopada. 
Kakav mentalni orgazam… koji se proširio na telo.
Ahhh …

Za mene je ovo san.
Koji budna sanjam.
Da li sam ovo prizvala ili je ovo samo sreća koja je konačno došla na red i kod mene? Nisam do sada ni bila svesna da zakon privlačenja radi na ovaj način no izgleda da se nalazim u rajskom delu svog života. Koja sam ja srećnica, dok traje Miholjsko leto, i pre jutarnje kafe, sa božanstvenim pogledom, u beloj košulji koja me više otkriva nego pokriva, dva puta sam svršila na balkonu u Parizu, sa Njim.
I još jednom, za sve nas.

Možda je san.
Ali sam budna i svesna. 

…

Napisala Amaya