„Koliko ti je još vremena potrebno da se odlučiš?“

„Ne znam Nikola! Nemoj da me pritiskaš. Rekla sam ti da mi treba još vremena, ali ne znam koliko.“

„Marija ja te zaista ne razumem!? Zajedno smo već tri godine. Prošle godine smo se verili. Naredni korak je venčanje. Čemu sad odugovlačenje?“

„Molim te, ne pravi toliku frku. Stvarno ne mogu sada da pričam o tome. Moram da krenem, zakasniću.“

„Obećaj mi da ćemo se dogovoriti kada se vratiš sa puta.“

„Pričaćemo kada se vratim.“

„Za 6 meseci odlazim u Švedsku. Hoću da znam da li ideš sa mnom ili ne?“

„Sve ćemo rešiti kada se vratim. Stigao mi je taxi, moram da idem.“ Poljubila sam ga, uzela kofer i izašla iz stana.

Danas putujem na matursku ekskurziju u Italiju, sa mojim gimnazijalcima. Ovo je moja prva generacija djaka kojima sam razredna, od kako sam počela da radim kao profesorka engleskog jezika. Svi su me posmatrali kao klinku iako mi je već 28 godina, što ne čudi s obzirom da su kolektiv uglavnom činili profesori sa decenijskim iskustvom. Medju mladjim kolegama bila je još samo profesorka geografije. Starija samo 4 godine, odlično smo se slagale i razumele. Bila sam srećna što ćemo zajedno ići na ekskurziju. Pored nas bili su tu i, profesorka istorije gospodja starog kova, koja je bila oličenje za red, rad i disciplinu. Gde god se ona pojavi, odmah zavlada muk. Fizičar, štreber u duši, obučen u dva broja veće odelo, sa malim, okruglim naočarima, podsećao je na Hari Potera u poznim godinama. Iako to ne biste očekivali od fizičara, bio je beskrajno duhovit. Direktor gimnazije, matematičar, vrlo zahtevan, želeo je sve da zna. Iako mu se bližio odlazak u penziju voleo je da bude u društvu mladih koleginica. Kad god bismo imali sastanak trudio se da sedi blizu Aleksandre, geografičarke, ili mene. Neretko mi se udvarao, pozivao na kafu i koleče pod izgovorom da voli dobro da upozna svoje kolege. Uspevala sam da ga držim na distanci, bez većih problema.

Sa malim zakašnjenjem stigla sam ispred škole. Autobus je već bio pun djaka. Aleksandra me je sačekala ispred autobusa.

„Požuri, Dušan je već digao frku gde si.“

„Sa Nikolom sam opet imala raspravu. Poludeću, ne znam više šta da radim sa njim.“

„Daj meni torbu. Idi brzo do zbornice tamo su svi.“

Uputila sam se ka školi. Još nismo krenuli a već sam bila nervozna. Skinula sam duksericu, iako je bio početak oktobra, jutra su i dalje bila prijatna i topla. Ušla sam u zbornicu i srdačno pozdravila direktora i kolege. Osetila sam Dušanov prodoran pogled na meni. Nosila sam usku, belu majicu koja je isticala moje čvrste grudi. Znala sam dobro u šta gleda. Iako mi je bilo vruće, ponovo sam obukla duksericu.

„Izvinjavam se što kasnim, zastoj u saobraćaju, znate kako je u jutarnjem špicu.“ Trudila sam se da opravdam kašnjenje.

„Dobro jutro Marija. Kao što vidiš, svi smo mi stigli na vreme i pored jutarnjeg špica. Ali dobro, važno je da smo svi tu i da možemo krenuti. Rekao sam djacima da nema stajanja, tek kada predjemo granicu sa Hrvatskom, napravićemo kratku pauzu. Ako neko mora do toaleta, neka ide odmah. Krećemo za 5 minuta.“ Direktor je izdavao naredbe.

„Marija nadam se da se ne ljutiš zbog mog komentara, morao sam da te opomenem zbog drugih kolega koji su stigli na vreme, inače bi mi se popeli na glavu. Da ti kažem nešto u poverenju“, spustio je ruku na moje rame, „Oni su ljubomorni na tebe i na tvoj fizički izgled. Odlično ti stoji ta sportska garderoba.“ Odmerio me je od glave do pete, i dalje držeći ruku na mom ramenu. Kiselo sam se osmehnula i krenula ka autobusu.

Aleksandra mi je čuvala mesto, bile smo odmah iza vozača. Obe smo imale problema sa mučninom tokom vožnje.

„Da li si popila lek?“ pokazala sam joj tablete protiv mučnine.

„Jesam, očekujem da ću zaspati čim krenemo.“ Oko vrata je namestila jastuk za putovanje.

Ustala sam kako bih stavila kesu sa vodom i grickalicama u pregradu iznad sedišta. Dok sam gurala kesu, okrenula sam se nadesno i ugledala ga na zadnjem sedištu. Osmehnuo mi se. Naježila sam se od naleta energije. Odogovorila sam mu blagim smeškom i brzo se vratila na mesto. Ubrzano sam disala, srce je počelo jako da kuca.

„Jesi li dobro?“ Aleksandra me je pogledala.

„Jesam, samo mi je vruće, ovaj duks mi nije ni trebao.“ Dobro to i jeste bilo tačno, ali sam prećutala glavni razlog mog uzbudjenja. Nedugo po polasku autobusa, Aleksandra i ja smo utonule u san.

Izlazim iz autobusa i žurim do toaleta, trpim od kako smo krenuli i imam osećaj da će mi bešika pući. Utrčavam u toalet. Zaključavam kabinu i uskoro osećam veliko olakšanje. Dok perem ruke, neko ulazi u toalet. Podižem glavu i ugledam njega.

„Ovo je ženski toalet.“ Osmehujem mu se.

Ćuti i zaključava vrata za sobom. Gledam ga u čudu. Prilazi mi previše blizu i ja počinjem da se izmičem dok ne udarim ledjima o zid. Srce počinje da mi tuče. Osećam se paralizovano. Ne mogu ni da beknem. Nežno obuhvata moje lice rukama, približava mi se i počinje da me ljubi. Par nežnih poljubaca me je opustilo a zatim kreću duži i strastveniji. Jezikom prelazi preko moje usne i polako je gricne. Rukama obuhvata moj struk i privlači me sebi. Osećam ga, čvrstog i nabreklog. Priljubljeni jedno uz drugo, strasno se ljubimo. Skidam njegovu majicu koja otkriva mišićav torzo i nabrekle bicepse. Prelazim jezikom preko njegovih grudi. Ljubim ga po vratu, grickam ga za bradavice. . .

„Marijaaa! Marija probudi se. Stigli smo u Hrvatsku idemo na pauzu“.

Aleksandra prekida moje uzbudljivo sanjarenje. Opet sam ga sanjala, po ko zna koji put. Ovo već postaje opsesija. Moram ga izbaciti iz glave, pod hitno!

Ustajem sa svog mesta i nalećem na njega. Ovo nije moguće! Svuda me prati i u snu i na javi.

„Izvini Marko, nisam te videla.“

„Ništa, ništa. Izvinite vi profesorka.“ Zavodljivo se smeška.

Povlači se malo unazad i pušta me da prodjem. Nastavljam ispred njega dok me prati njegov miris. Kada mi je u blizini moja čula postaju istančana do najsitnijih detalja.

„Pauza 15 minuta! Nema kašnjenja. Ko ne stigne na vreme, idemo bez njega.“ Dušan sprovodi svoje disciplinske mere.

„Marija može kafa, ja častim?“ Maše mi rukom.

„Moram prvo do toaleta. Ne znam da li ću stići zbog dugačkog reda. Izvinite.“  Krećem pravo ka toaletu. Ispred ženskog dugačak red, kao da se unutra deli nešto besplatno. Kod muškaraca sasvim druga slika, nema nikoga ispred vrata, naizmenično ulaze i izlaze. U tom trenutku, iz toaleta izlazi Marko. Čim me ugleda, osmehuje mi se. Gledamo se dok prolazi pored mene. Srce opet kreće da udara.

Uspevam da uzmem kafu za poneti i ubrzanim korakom ulazim u autobus.

„Bolje da si preskočila kafu, toliko je kisela da sad moram da pojedem celu čokoladu kako bih neutralisala taj grozan ukus.“ Aleksandra se mršti i jede čokoladu koja u par sekundi nestaje.

Dušan uzima mikrofon i kreće sa pričom o pravilima ponašanja i o mogućim sankcijama ukoliko se neko ne bude strogo pridržavao uputstava koje daje. Onda najavljuje Aleksandru koja će detaljno opisati izlete na koje ćemo ići.

„Brzo, pogledaj me, da li sam musava?“ Rukom se briše oko usta.

„Nisi, super izgledaš.“ Bodrim je.

Dušan se osmehuje Aleksandri i predaje joj mikrofon. Ona kreće sa pričom o Veneciji, obilasku Trga Svetog Marka i crkve Santa Maria della Salute, zatim nas očekuje Bolonja, grad znanja, i najstarijeg univerziteta na svetu, i za sam kraj Firenca, umetnička prestonica Italije i rodno mesto renesanse. Aleksandra se zaista potrudila da što detaljnije približi znamenitosti Italije, ali u autobusu vlada takav žamor, da sam je i ja jedva razumela. Dušan nekoliko puta opominje djake koji pričaju ali uzalud, nakon trećeg pokušaja odmahnuo je rukom i rekao Aleksandri da može da završi. Čekao nas je dug put do Italije uz neprestanu graju i lošu muziku. U kasnim večernjim satima stigli smo u Lido di Jesolo, gde smo imali prvo prenoćište.

U hotelu smo podelili ključeve našim maturantima i raporedili ih po soboma. Nadali smo se najboljem i  da će noć proteći mirno. Gotovo izvesno možemo očekivati eksperimentisanje sa alkoholom, cigaretama i seksualnim aktivnostima koje se podrazumevaju kod adolescenata. Sve smo znali, ali iznenadjenja su uvek vrebala iza ćoška.

Aleksandra je već uveliko spavala dok sam se ja šetkala po sobi. Nisam mogla da zaspim, osećala sam neku nervozu. Danas sam se ponovo posvadjala sa Nikolom, još jedna svadja u nizu. Opterećivao me je sa insistiranjem na braku. U poslednje vreme smo se udaljili, više nisam znala ni da li ga još uvek volim. Izgubila sam želju da vodimo ljubav. Nešto se dešavalo sa mnom. Sanjarenje o Marku me je izludjivalo, ali nisam mogla da ga izbacim iz glave. Izgledao je dosta zrelije od svojih vršnjaka, bio je visok i veoma zgodan. Godinama trenira košarku. Otac mu je poginuo pre nešto više od godinu dana, ostao je sam sa majkom i mladjom sestrom. Sigurna sam da je taj gubitak uticao da ranije sazri i postane odgovorniji u odnosu na njegovu generaciju. Kada bih razgovarala sa njim imala sam osećaj da vodim razgovor sa vršnjakom.

Postajala sam sve nervoznija, pa sam rešila da sidjem do bara i popijem neko piće koje bi me barem malo opustilo. Napolju je bilo prijatno veče, duvao je blag povetarac. Uzela sam čašu proseka i prošetala do plaže, koja se nalazila ispred hotela. Sela sam na klupu i slušala šum mora. Mozak je počeo da se opušta, sa svakim novim gutljajem proseka bila sam opuštenija.

„I vi ne možete da spavate?“ Marko se stvorio pored mene.

„Otkud ti ovde? Zašto nisi sa drugovima?“

„Zato što se njih dvadesetoro naguralo u sobu od 20m2. Ne podnosim gužvu.“

„Neobično za momka tvojih godina. U tvojim godinama, ja sam stalno bila na nekim žurkama. Želela sam da oko mene bude što više ljudi.“

„I da hoću, ne mogu da visim po žurkama. Svaki dan imam trening, vikendima i dva puta dnevno.“

„Svaka ti čast kako sve uspevaš da uklopiš. Odličan djak, sportista, imaš neke super moći?“ nasmejala sam se.

„Samo želim da uradim nešto u svom životu. Nešto dobro. Želeo bih. . . .“ Zaćutao je na par sekundi.

„Šta bi želeo?“

„Da moj tata bude ponosan. Voleo bih da može da me vidi.“

„On te vidi. Budi siguran u to. A ti ga večno nosiš u svom srcu. On je deo tebe Marko.“ Uhvatila sam ga za ruku želeći da mu dam podršku.

Pogledao me očima koje su bile zrelije od očiju osamnaestogodišnjaka. Imao je prodorne plave, oči, meni tako privlačne. U sekundi sam se trgla i pustila mu ruku. Ispila sam poslednji gutljaj proseka.

„Morala bih da krenem, kasno je. Sutra imamo dinamičan dan.“

„Prijao mi je razgovor sa vama. Hvala vam!“

„Nemoj da mi persiraš, molim te. Nisam baš toliko matora.“

Moj komentar mu je izvukao veliki osmeh. Bio je tako lep.

U hotelu sam zatekla istoričarku i fizičara, pili su piće i ćaskali. Mahnula sam im.

„Pridruži nam se. Večeras dežuramo, nema spavanja.“ Istoričarka se smejala.

„Večeras preskačem, sutra je moj red.“

Doručak je prošao bez većine djaka, očigledno su se uspavali. Dušan je bio besan, zvao je neke roditelje i žalio se na njihovu decu. Istoričarka je ispričala kako se par dečaka sinoć napilo, pa su povraćali celu noć. Ozbiljnijih prestupa nije bilo. Prva noć je odlično prošla.

Nakon doručak uputili smo se ka Veneciji. Obilazili smo ovaj prelepi grad na vodi, vozili se čamcima po kanalima, šetali uskim uličicama i slikali na trgu Svetog Marka okruženi mnogobrojnim golubovima. Napravili smo pauzu za ručak pre polaska za Bolonju. Rešila sam da preskočim ručak i da odem u kupovinu suvenira i omiljenih slatkiša. Uživala sam u prelepim radnjama i šarenolikim izlozima. Želela sam da uzmem venecijansku masku i tražila sam odgovarajuću. Zavlačila sam se sve dublje i dublje medju uske uličice. U jednom trenutku sam dospela u slepu ulicu, okrenula sam se i vratila nazad. Posle par predjenih metara naišla sam na most koji je vodio na dve strane a ja nisam znala u kom pravcu da krenem. Nisam mogla sebi da priznam da sam se izgubila, bilo me je sramota da zovem Aleksandru u pomoć.

„Izgleda kao da si se izgubila.“

Okrenula sam se i ugledala Marka.

„Otkud ti ovde?“ bila sam iznenadjena što ga vidim.

„Krenuo sam u obilazak, prija mi da budem sam. Ne volim gužvu.“

„Čudno da si naišao baš na mene. Da me nisi pratio?“ Znatiželjno sam ga pogledala.

„Nisam, sasvim slučajno sam ovde prolazio. Trebali bi da krenemo. Direktor nas neće čekati.“

„To su prazne pretnje, čak i ti to znaš.“

Išli smo jedno pored drugoga, ruke su nam se nekoliko puta slučajno dotakle. Svaki put bi me prošli žmarci od njegovog dodira. Povremeno bismo se pogledali i nasmešili jedno drugome. Prijalo mi je njegovo društvo. Zastala sam ispred jednog malog izloga sa maskama. Pažnju mi je skrenula ljubičasto-zlatna maska sa suzom. Zamolila sam prodavca da pogledam masku.

„Odlično da si tu, sada ćeš da budeš moj model.“ Stavila sam mu masku na lice. Kroz dve rupe, isijavale su njegove plave oči. Privlačile su me. Gledali smo se neko vreme u tišini. Jedva sam odvojila pogled.

„Imam i ja jednu masku za tebe. Da vidimo kako ti stoji.“

Sada je on meni stavio masku sa zalepljenim perijem oko nje. Počeli smo da se smejemo. Pravili smo neobične poze i glupirali se kao deca. Zazvonio mi je telefon, bila je to Aleksandra koja mi je rekla da moram brzo da se vratim, jer je najavljen polazak za 5 minuta. Uzela sam obe maske i platila ih. Uhvatila sam Marka za ruku i brzo smo izašli iz radnje. Krenuli smo brzim koracima da se izvlačimo iz uskih ulica. On me je vodio. Držali smo se za ruke, potpuno nesvesni toga. Kad smo prišli trgu Svetog Marka pustila sam mu ruku. Pogledali smo se bez reči. Razdvojili smo se i uputili ka našoj grupi. Nešto neobjašnjivo me je privlačilo ka ovom momku. Nije to bila samo fizička privlačnost, bilo je to nešto mnogo dublje, ali nisam znala šta. Odlučila sam da ga moram izbaciti iz glave. Moram povratiti razum, zaboga pa ja sam mu nastavnica!

U večernjim satima stigli smo u Bolonju i odmah smo se smestili u sobe. Vrlo brzo nas je očekivala večera u restoranu koji se nalazio u centru grada. Čim sam ušla u sobu popila sam lek za glavobolju. Osećala sam se iscrpljenom. Možda nisam trebala da preskačem ručak. Odlučila sam da ostanem u sobi i odmorim se. Rekla sam Aleksandri da ću im se pridružiti kasnije u restoranu, ako se budem bolje osećala. Restoran se nalazio blizu hotela. Ušla sam u tuš kabinu i pustila jak mlaz tople vode. Opustila sam se pod naletom vode, već mi je bilo bolje. Obukla sam bade mantil i legla na krevet. Zatvorila sam oči, spremna da zaronim u san, kada sam čula kucanje na vratima.

„Marko otkud ti? Zar nisi na večeri?“ bila sam iznenadjena njegovom pojavom na vratima moje sobe.

„Aleksandra mi je rekla da se ne osećaš dobro, pa sam hteo da proverim da li ti treba neki lek?“

„Hvala ti, popila sam lek za glavobolju. Rešila sam da se malo odmorim, večeras ja dežuram.“

Gledali smo nekoliko sekundi u tišini, i dalje je stajao na ulazu u moju sobu.

„Da li je sve u redu?“

„Izvini, da li mogu da udjem, hteo sam nešto da popričam sa tobom?“

„Naravno, izvoli.“

Seo je na moj krevet. Ja sam se nervozno šetkala po sobi, iznenadjena njegovim dolaskom.

„Hoćeš nešto da popiješ?“ Otvorila sam mini bar i uzela vodu, njemu sam ponudila koka kolu.

„Ja bih pre pivo, ako nije problem?“

„Ti si napunio 18?“

„Još u aprilu, sada imam 18,5.“ ponosno je odgovorio.

„Drago mi je zbog tebe. U tom slučaju možeš pivo. Da čujem šta te muči?“ sela sam preko puta njega.

„Osećam se tako zbunjeno već duže vremena. Niko me ne razume, ni moja mama ni moji drugovi. Kao da ne pripadam ovde, kao da sam sa druge planete. Svi moji ortaci samo razmišljaju kako će da se napiju i da spavaju sa što više devojaka. To im je glavni cilj u životu. Kako su tako plitki? Ne razumem ih.“

„Mislim da je to uobičajena želja većine maturanata. Šta ti želiš?“

„Da pobegnem odavde, što dalje. Kad završim gimnaziju, treba da odem u Ameriku. Plan je da tamo upišem koledž, dobio sam stipendiju zbog košarke. Igraću za njihov koledž.“

„Vauu, veliki planovi! Znam da već dugo treniraš košarku, to je pravi izbor za tebe. Drago mi je da ostvaruješ svoje snove.“ Iskreno sam bila srećna zbog njega. Zaslužio je to. Bio je dobar i vredan djak i odličan sportista. Dobar, pametan i ambiciozan, retki primerci današnje omladine.

„Nisu samo to moji planovi.“ Pogledao me je pravo u oči.

„Ooo, imaš ih još?“ nasmešila sam se.

Seo je pored mene. Iznenadjeno sam ga pogledala. Gledao me je njegovim prodornim očima, približio mi se i nežno me poljubio. Nisam se pomerila. Gledala sam ga kao omadjijana. Onda mi se ponovo približio i pružio mi strastveni poljubac. Prihvatila sam ga. Nisam razmišljala, samo sam instiktivno reagovala. Prijao mi je dodir njegovog jezika. Prelazio je njime nežno preko mojih usana a onda me je blago gricnuo za donju usnu. Otvorila sam oči i u njegovim ugledala požudu i uzavrelu strast. Bilo mi je jasno da me želi. I ja sam želela njega. Ali to je ludost! Šta mi se to dešava?! Potpuno sam izgubila kontrolu nad sobom.

„Marko stani.“ Tiho sam izgovorila, ne baš ubedljivim glasom.

On se nije obazirao na moj komentar. Nastavio je da me ljubi, sve strastvenije i strastvenije. Odvezao je moj badel mantil i spustio ga sa mojih ramena. Skliznuo je sa mene, ostavljajući me potpuno nagu. Krenuo je da me ljubi po vratu, dodirnuo je moje grudi, Bradavice su mi se odmah naježile. Poljubio ih je vlažnim usnama, polako je prelazio jezikom preko njih. Počela sam da uzdišem od uzbudjenja, i dalje se nisam pomerala. Skinuo je svoju majicu. Prelazila sam prstima preko njegovih mišićavih ramena i grudi, imao je telo Apolona. Gledala sam ga i uživala u njegovoj pojavi, u njegovoj mladosti i snazi. Počeli smo da se ljubimo, sve vreme me je mazio po telu, grudima, stomaku, bedrima. . . Spustio je ruku medju moje butine i počeo nežno da me mazi. Ispustila sam dubok uzdah zadovoljstva. Bila sam jako uzbudjena, želela sam ga u sebi. Onda se spustio još niže. Ljubio je moje širom raširene butine. Jezikom je pravio vešte pokrete koji su me dovodili do vrhunca i činili da se toplota širi čitavim mojim telom. Osećala sam da gorim. Želela sam ga u meni, nisam više mogla da izdržim. Povukla sam ga i krenula da otkopčavam njegove farmerke. Dodirnula sam njegov čvrst i nabrekli ud. Sada je on ispustio dug uzdah. Videla sam da je blizu vrhunca. Privukla sam ga i on je ušao u mene. U isto vreme smo uzdahnuli i prepustili se divljoj strasti koja nas je obuzela. Silovito je ulazio u mene. Čvrsto sam se držala za njegova ledja, zabijajući nokte u njegove mišiće. Želela sam ga celog u sebi. Moje noge su se isprepletale oko njegovog sruka. Sve vreme smo se strastveno ljubili i nežno grickali usne jedno drugome. Zatim bi taj blagi bol lečili nežnim dodirom jezika. Ubrzao je ritam, osećala sam da je vrhunac blizu. Brzo sam uzdisala, sve jače i jače. Njegovi pokreti su bili sve dublji i dublji. A onda stisak i grčenje celog tela. Kratki trzaji moga tela potrajali su nekoliko sekundi. Čvrsto sam se stisla uz njega. On je ispustio dug i glasan izdah i potpuno se opustio preko mog tela. Osetila sam vrelu tečnost na mojim butinama. Bili smo mokri i zadihani. Oči su mi još bile zatvorene. Uživala sam u blaženstvu orgazma. Nakon kompletnog reseta, mozak mi se ponovo upalio. Podigla sam se na krevetu, dohvatila telefon sa stočića. Skoro je prošlo sat vremena od kada su svi otišli na večeru. Bilo je vreme da se vratim u realnost.

„Marko moraš da ideš. Znaš da niko ne sme da sazna za ovo?“ Trudila sam se da budem što jasnija.

„A ja sam planirao da se pohvalim ortacima kako sam engleskinju odveo u krevet.“ Gledala sam ga nadajući se da ću primetiti smešak na njegovom licu. Brzo se obukao. Prišao mi je i poljubio me.

„Opusti se, neću reći nikome.“ Nasmešio mi se i izašao je iz sobe.

Sedela sam na krevetu, a kroz glavu su mi prolazile scene naših nagih tela, isprepletanih u divljoj strasti. Doživela sam seks kakav dugo nisam imala sa Nikolom, čak se i ne sećam kada smo poslednji put bili intimni. Udaljili smo se. Poslednjih meseci smo se sve češće svadjali a sve manje dodirivali. Možda je ovo jasan znak da od venčanja neće biti ništa. U glavi mi je bila konfuzija. Šta sam uradila? Da li sam ja normalna, kako sam ovo mogla da dopustim? Čula sam kucanje na vratima i Aleksandrin glas. Uhvatila me je panika. Šta ako nešto posumnja? Pogledala sam po sobi, nisam videla Markove tragove.

„Hej pa gde si ti, što nisi došla na večeru? Znaš kakvu sam domaću pastu jela, prste da poližeš!“

„Glavobolja me je ubijala, odspavala sam malo, sad sam dobro.“

„Sva si rumena, da nemaš temperaturu?“ pipala mi je čelo. „Malo si vrućkasta, da se nisi razbolela?“

„Ma ne, spavala sam, sad sam ustala iz kreveta.“

„Ok, odoh pod tuš. Večeras mi dežuramo, poruči nam trodupli espreso!“

Aleksandra i ja smo se spustili do kafea u prizemlju. Tu smo vodile evidenciju ko od djaka izlazi iz hotela i vodile računa da se isti i vrate u hotel. Dok smo ćaskale i ispijale drugi espreso, primetila sam Marka sa njegovim drugarima i jednom drugaricom koja mu okačila oko vrata, bukvalno je nosio na ledjima. Nije mi bilo prijatno kada sam ih videla. O Bože pa ja sam ljubomorna! Nisam mogla da se prepoznam, ja nikad nisam bila ljubomorna u životu. Šta mi se ovo dešava?!

Dežurstvo nam se odužilo, jelo nam se nešto slatko. Aleksandra je predložila nam kupi po jedan „Gelato“. Obožavale smo italijanski sladoled, to nam je bila omiljena poslastica. Ja sam ostala u kafeu da nadgledam situaciju. Nedugo potom, Marko se stvorio pored mene.

„Opet si ostavio tvoju ekipu, naljutiće se na tebe.“

„Smorili su me. Kuckaju poruke celo veče sa devojčicama. Sad je glavna fora ko će kod koga da završi u sobi.“

„A ti, kod koga ćeš ti da završiš?“

Ćutao je par sekundi. Onda je ustao i rekao mi da ga pratim. Oklevala sam. Aleksandra će se uskoro vratiti, bolje da je čekam. Ponovo me je pogledao. Ustala sam i krenula za njim. Ništa ga nisam pitala, samo sam ga pratila. Prošli smo kroz dugačak hodnik i na kraju smo ušli u jednu prostoriju. Bila je to svlačionica za osoblje. Zaključao je vrata. Počeo je odmah da me ljubi, nisam ga sprečila. Prislonio me je uza zid, počeli smo strastveno da se ljubimo. Krenuo je da mi otkopčava farmerke. Zaustavila sam ga rukom. Sklonio mi je ruku i nastavio je ono što je naumio.

„Marko nemoj, videće nas neko.“ Opet sam ga prekinula.

Prekrio mi je usta rukom, a drugu je zavukao u moje farmerke. Mazio mi je najosetljivije mesto koje je pulsiralo pod njegovim prstima. Nisam mogla više da se opirem, strast me je savladala. Uzdisala sam sve brže i brže. Ubrzao je svoje pokrete ruke, osećala sam kako me toplota preplavljuje. Izvila sam kičmu a telo je krenulo da se trese. Vrisnula sam. Brzo mi je stavio ruku preko usta. Posle par sekundi sam se smirila. Zakopčala sam farmerke. Dodao mi je majicu i grudnjak koje smo pobacali po podu, u trenucima nezaustavljive strasti. Nežno me je poljubio.

„Marko ovo više ne sme da se ponovi. Činjenica je da me jako privlačiš, ali moramo prestati. Ozbiljno to mislim. Mnogo rizikujem, to sebi ne smem da dozvolim.“

„Zašto toliko brineš? Neću reći nikome. Marija ja te volim.“

„Marko ne voliš me, u pitanju je samo strast koja nas je obuzela, ništa više.“

„Možda je tebe obuzela strast. Ja tebe volim, već dugo vremena. I to nema veze sa seksom. Želim da budemo zajedno.“

„Ne možemo da budemo zajedno, ja sam tvoja nastavnica! Imam verenika, i starija sam od tebe 10 godina.“

 „To je sve nebitno. Uskoro završavam gimnaziju i nećeš više biti moja nastavnica. Očigledno je da verenika baš i ne voliš inače ga ne bi varala.“

„Prestani! Rekla sam ti da ovo mora da se završi, odmah.“

„Videćemo. Nisam primetio da si me sprečila ni jedan put. Želiš ovo isto koliko i ja, priznaj.“

Otključao je vrata i izašao je iz prostorije. Ostala sam nepomična. Bio je u pravu.

Kad sam se vratila do kafea, Aleksandra je sedela na našem mestu i jela sladoled.

„Pa gde si ti nestala, upravo jedem tvoj sladoled, počeo je da se topi.“

„Morala sam hitno do toaleta, popila sam previše kafe.“

„Da li sam propustila neko zanimljivo dešavanje medju našim djacima?“

„Ništa zanimljivo se nije desilo, sve je pod kontrolom.“ Nisam smela ni da zamislim njenu reakciju da sam joj ispričala šta se sve danas zanimljivo desilo.

Naše dežurstvo završilo se mirno, bez puno posla. Ujutru su svi bili na broju, spremni za pokret ka novoj destinaciji, Firenci. Šetnju i obilazak grada započeli smo pored reke Arno, kako bismo stigli do čuvenog Starog mosta, Ponte Vekia, simbola Firence. Usledilo je nezaobilazno slikanje. Djaci su se stiskali jedni pored drugih kako bi svi stali u objektiv fotografa. Stala sam na sam kraj drugog reda, nisam želela da stojim u sredini, to sam prepustila direktoru I ostalim nastavnicima. Posle nekoliko trenutaka osetila osetila sam nečiju ruku oko svog struka. Okrenula sam se I ugledala Marka koji mi se smešio. Izmakla sam se napred. On mi se još više približio, osetila sam njegovo čvrsto telo I njegov dah. Dotakao je moju šaku I krenuo da se igra sa mojim prstima. I taj diskretan dodir bio je dovoljan da se uzbudim. Čim smo završili fotografisanje, udaljila sam se od njega. Trudila sam se da ga izbegnem ali on bi se uvek stvorio pored mene ili me je izdaljine pratio pogledom. Nisam mogla da pobegnem od njega. Činio me je tako nervoznom. Nakon kraće pauze na mostu, uputili smo se ka galeriji Ufici, najstarijem muzeju umetnosti na svetu, koji je čuvao poznata dela Mikelanđela, Botičelija, Leonarda i drugih slavnih umetnika.

Na ulazu u muzej već nas je sačekao dugačak red, biće ovo dug i naporan obilazak. Nakon pola sata uspeli smo svi da udjemo u muzej. Aleksandra je povela veliku grupu djaka u obilazak. Zaista se potrudila da nam pruži što više informacija o najvećim renesansnim delima poznatih umetnika. Nažalost većina djaka nije bila zainteresovana za to što im je ona pričala. Smejali su se i ćaskali o nekim sasvim drugim stvarima, nesvesni da se nalaze okruženi najpoznatijim umetničkim delima još od 12.veka. Nadgledala sam grupu sa začelja kolone dok sam uživala u fascinantnom zdanju i u neprocenljivim umetničkim delima.

„Ja bih tvoju sliku stavio u muzej, i to odmah pored Botičelijeve „Venere““. Marko me je pratio.

„A ko bi to naslikao moj portret?“

„Ja. Bio bi to akt u tvojoj punoj veličini.“

„Vrlo si duhovit, moram priznati. Požuri zaostajemo za grupom.“

Uhvatio me je za ruku i povukao ka stepenicama koje su vodile ka donjem nivou. Ispred njih su se nalazila dva stubića sa crvenom trakom, koja su nam jasno dala do znanja da je tu zabranjen prolaz. Zaobišli smo stubiće i brzim korakom krenuli da se spuštamo niz stepenice. U donjem nivou je bio polumrak. Jedino osvetljenje bila su svetla koja su pokazivala put u slučaju evakuacije. Prva vrata na koja smo naišli bila su zaključana, nastavili smo do narednih. Marko ih je otvorio, našli smo se u maloj prostoriji koja je ličila na ostavu, ispunjena raznim hemijskim sredstvima za čišćenje. Zatvorio je vrata za sobom.

„Marko rekla sam ti da moramo prekinuti sa ovim.“

„Spreči me.“ Nagnuo se ka meni da me poljubi. Odgurnula sam ga. Iznenadjeno me je pogledao, nije to očekivao.

„Prestani. Moramo da se vratimo.“

„Nateraj me.“ Krenuo je da me poljubi. Okrenula sam glavu.

Uhvatio me je za ruke, stavio ih je iza mojih ledja i prislonio me uza zid. Počeo je da me ljubi, nežno i polako. Po obrazima, čelu, usnama. Ubrzo sam prestala da se opirem. Osetio je da sam se prepustila.

Pružio mi je strastven poljubac, ja sam ga prihvatila. Privlačio je moju glavu njegovoj, dok su nam se jezici sve više preplitali. Rukom je podigao moju suknju i skinuo mi gaćiće. Krenuo je da me ljubi po preponama, sve dublje i dublje. Ispustila sam glasan uzdah. Prekrio je moja usta rukom a ja sam krenula da grizem njegove prste. Opet me je doveo do vrhunca. Podigao se i okrenuo me licem ka zidu. Bila sam grudima priljubljena uz hladan zid. Raširio je moje noge i ušao u mene odpozadi. Ispustila sam još glasniji uzdah. Ljubio me je po vratu dok je ubrzavao svoj ritam. Držao me je za kukove i privlačio sebi, sve brže i brže. Uskoro je usledio novi vrhunac. Priljubio se uz mene i čvrsto me je stegao oko struka. Osetila sam kako drhti. Okrenula sam se ka njemu, čelo mu je bilo mokro. Iz torbe sam izvadila vlažne maramice kako bismo obrisali tragove vrele strasti u kojoj smo se ponovo našli.

Bilo mi je jasno da sam izgubila kontrolu nad sobom. Nisam mogla da ga sprečim, a možda nisam ni želela, potpuno je svejedno. Uživala sam u njegovom dodiru, u poljubcima, želela sam ga kao nikoga do sada. Kada je bio u meni nisam razmišljala ni o čemu, pa ni o posledicama koje su me mogle stići. Znala sam da će se moj život promeniti i da više ništa neće biti isto.

Pisac iz senke